ĆUTI STOKO I RADI

Knjige “Propadanje radničke klase” (2007) i “(Dez)integracija radničke klase druge Jugoslavije” (2008) Nade G. Novaković podsećaju nas da smo ipak bili toliko glupi i uništili jedan svet u kojem je lepo bilo osećati se radnikom
Kada је “US Steel”, 2003. godine, kupio “Sartid” za 23 miliona dolara – koliko je, u to vreme, koštao jedan jedini fudbaler Crvene Zvezde, Goran Drulić – nove gazde su radnicima dale platu od 0,30 dolara po satu (bruto!). Radnici su čuli da zaposleni “US Steelа” u železari u Košicama imaju 3,74 dolara na sat, a u Pitsburgu 16,98 dolara. Zato su stupili u štrajk, zahtevajući “fantastičnih” 0,90 dolara na sat. Posle 37 dana štrajka dobili su 0,60 dolara. I otišli kući pevajući.
KO IZMISLI RADNIČKU KLASU


Ali, zanimljiv je bio odnos srpske evroreformske javnosti prema ovom štrajku i prema radnicima. Čuveni stručnjak B92, Peščanika i Glasa Amerike za srpsku ekonomiju, Miša Brkić - da, baš onaj “ekspert” koji pred svake izbore Srbe plaši da će izgubiti svoje stanove i automobile, samo ako se usude da glasaju pogrešno - e pa, dakle, taj Miša Brkić je u Vremenu (16.10.2003) objavio tekst u kome je smederevske štrajkače nazvao “jadom i čemerom ekonomske pameti prosečne srpske ‘radničke klase’”. Brkić je sa oduševljenjem citirao direktora “US Steelа” za Srbiju, Tomasa Kelija, koji je drskim radnicima poručio “da će imati veće plate jedino ako budu više radili”.
Takođe je sa radošću naveo reči Džona Gudiša, izvršnog potpredsednika “US Steelа”, koji je sindikalnim prvacima u Smederevu poručio da su “nevaspitani i arogantni”. “Ko nije shvatio poruku, a pravi strategiju da pobedi američki kapital, morao bi bar da pročita nešto literature o ishodima pregovora američkih poslodavaca i sindikata u poslednjih pedeset godina”, podučio je radnike naš šampion ekonomskog novinarstva. A cela njegova poduka mogla se sažeti u rečenicu: “Ćuti stoko i radi…
…
više u novom broju magazina “Pečat”