Poziv radničkoj klasi Jugoslavije (može i Srbije)

Ovo sam već slao na nekim forumima ali nije bilo odziva.

Potreba je osnovati Jugoslovensko udruženje radnika jer svi napori ka oslobođenju radničke klase, bezuspešni su bez solidarnosti između radnika svih privrednih (radnih) grana i radnika raznih zemalja. Oslobođenje radničke klase mora izvojevati sama radnička klasa. Radnička klasa se treba organizovati u snažne i jake sindikate. Snažne po broju, ali i organizovanosti, jer snagu po broju ubija razjedinjenost. Snaga brojem je važna samo ako je taj broj vođen znanjem i obuhvaćen čvrstom organizacijom.

Zadatak sindikata sada je ograničen na svakodnevne potrebe radnika, na povećanje nadnica. To je opravdana i nužna potreba, ali oni se moraju boriti ne samo za uske lične interese, već za oslobođenje potlačenih miliona, za potpuno oslobođenje radničke klase, kome oni moraju biti potčinjeni kao sredstvo. Oni pored borbe za povećanje nadnica moraju ići u borbu za ukidanje kapitalističkog sistema. Sindikati trebaju biti organizovani kao organizacioni centri radničke klase, da sebi privuku sve neorganizovane radnike, poljoprivredne radnike i radnike koji su najmanje plaćeni.

Radnički sindikati trebaju predstavljati strah za kapitaliste, jer sindikati mogu povesti masu radnika u borbi za reforme kojima se poboljšava položaj radnika. „Sindikati se ne bore protiv kapitalističkog sistema već protiv njegovih posledica.’’ Sindikati predstavljaju sredstva otpora protiv kapitalista, oni predstavljaju osnovu za rušenje sistema u kome kapitalisti gledaju da smanje nadnicu na minimun, i od radničke klase naprave bezobličnu masu na smrt osuđenih bednika.

Da bi se radnicima pomoglo da se tako čvrsto organizuju potrebno je stvaranje nove formacije Jugoslovenskih radnika; kojim bi se ujedinjenjem smanjio broj sindikata; čiji je cilj osvajanje političke vlasti političkom borbom; udruženje koje služi kao središte održavanja veza i saradnje između radničkih udruženja. Pripadnici Jugoslovenskog udruženja radnika, rade na ujedinjavanju rascepkanih i vraćanje na pravi put svih onih sindikata i radničkih udruženja koja su sa njega skrenula ili se predala kapitalistima, koji pomoću njih lakše i efikasnije eksploatišu. Jugoslovensko udruženje radnika se osniva od samih radnika i radi njih. Na određenom stepenu razvoja udruženje radnika prerasta u politički pokret, odnosno proletersku partiju koja ima konačni cilj da osvoji za sebe političku vlast.

Dakle, naš glavni zadatak je ujedinjavanje sitnih i razjedinjenih udruženja radnika u jednu celinu, *ujedinjenje proletera na zdravim osnovama Marksističkog učenja, smanjenja broja sindikata kao podmukle tvorevina maltusovih levicara radi lakse, bezbolne kontrole u cilju efikasne eksploatacije.*

Radnici! S obzirom na to da je uspeh radničkog pokreta u borbi za oslobođenje proleterijata moguć samo ako se radnici organizuju u veliko udruženje zasnovano na zdravim osnovama Marksističkog učenja, organizujte se u Jugoslovensko udruženje radnika. Radnici, proširite svoju delatnost sa borbe za svakodnevne uske interese, na borbu za rušenje kapitalističkog sistema. Takva borba moguća je samo u brojnim i snažnim organizacijama, zato se što pre organizujte u Udruženje radnika!


Šta vi mislite o ovome?

Lično smatram da uvođenje komunizma i ponovno obnavljanje Jugoslavije (ne samo Jugoslavije, već i Balkanske federacije) može da izvrši samo radnička klasa, ali radnici nemaju vremena ni znanja da se organizuju, to je naš zadatak! Drugarski pozdrav Vihor.

Oblik eksploatacije je takav da radnik nije u mogucnosti da misli na sebe. Marks je obradio pojam radno vreme potrebno radno vreme itd. Rukovodjen time, pisao sam o osmocasovnom radnom vremenu. Kapiatlist dobro proucavaju krla Marksa sto im omogucava da *pariraju*. Radno vreme mora da bude 8 sati, za kulturne, duhovne i politicke potrebe takodje 8 sati, i naravno 8 sati odmora, sna. Pamtim floskulu o *evropskom radnom vremenu*..navodno stednja energije, pomeranje casovnika u napred, u nazad...cackanje oko radnickog bioritma, njegovo angazovanje u za kapitalistu najpovoljnije vreme. A u ukupnom *skoru*, radnik je izgubio oni takodje nuznih 8 casova za svoje kulturne, duhovne i politicke potrebe. Da kako i nasilno produzavanje radnog vremena preko 8 casova, dovodi u pitanje egzistenciju dugog radnika, prakticno sa jednom platom, mozda malo uvecanom, znaci kroz produzetak radnog vremena, kapitalista za jdnu platu ima dva radnika... U koje vreme onda u takvim uslovima radnik moze da se relaksira, sastaje..dogovara..politicki deluje. Ali radnicka klasa naseda na takve podmetacine i namice se bi sve tezi jaram oko vrata. Naravno u pomenutim uslovima, *pisati* radniku je besmisleno..retko koji od njih seda za kompjuter, i ako hoce to je izdatak za njega..tu ide i obrazovanost. Na poslu to mu nije moguce..brizna sekretarica brine o tome da ne ugleda svet. Klasicne parole, deljenje letaka, podmetanje letaka po supermarketinm, ostavljanje u postanske sanducice, kao i na utakmicama daje mogucnost *direktnog* i masovnijeg kontakta sa radnicima.

Veoma ne korektan poziv radnickoj klasi Jugoslavije..sa MOZE I SRBIJE !, Jedno bez drugog je bilo neizvodljivo bar kada se kaze Jugoslavija..niti pak vidim neku Jugoslaviju bez Srbije. Naravno nekakva drzva je uvek moguca medjutim ova uslovljenost demoralise u startu, pa treba voditi racuna o tome. Radnicka klasa je sirok pojam kada se radi o Jugoslaviji, na prostoru iste postoji najmanje 800 raznih stranaka i partija, pa je logicno zakljuciti da je radnicka klasa *BIRACKO TELO* rastureno u paramparcad. NKPS kao politicka orgnizacija mora da uspostavlja kontakte i odnose sa radnickim sindikatima kako bi se postigla mdjusobna podrska. Radnicki sindikati nicu kao pecurke, osnivaju ih mangupi kako bi usitnili i lakse kontrolisali *BIRACKO TELO*. Delovanje u Srbiji je otezano, oko 1.200.000 radnika je bez posla i na ulici..kako doci do njih..? kako uspostaviti kontakt sa njima..? je velika enigm a oni s u najugrozeniji segment drustva nemilosrdno prepusteni sami sebi. Ako ti gradjani ne budu u sklopu NKPS kao najugrozenijih, od kojih svi beze..spominju ih sano u predizbornim govorima, postavlja se pitanje cemu NKPS..? A povrh svega mora da se nadvije borba protiv tako zvane NEOLIBERALNE EKONOMIJE..u osnovi fasizoidnom pristupu coveku i stvarima, proizvodu burzoaskom beskrupuloznom druustvu a prema *ucenju* Londonskog popa Maltusa, po kome RADNIK NEMA PRAVO NA RAD, PO KOME DRZAVA I KAPITALISTI nisu obavezni da obezbedjuju radna mesta i ako u svom posedu imaju sav kapital i mehanizme. Borba protiv lazne levice i lazne SOCIJALISTICKE INTERNACIONALE je takodje veliki problem. Radi uvidjanja stanja...imati na umu da je Vinston Cercil bio Laburista, Havijer Solana levicar, Toni Bler levicar....da li je NKPS mesto medju takvim *levicarima*. Veoma je vazna podrska iz inostranstva, a pomenuta imena upozoravaju na oprez prilikom davanja podrske strankama, partijama i dlicno.

Fabrike radnicima !!!! Povratimo nase fabrike..oduzmimo pravo kapitalistima da nas eksploatisu !!!!!

S obzirom na to:

da oslobodjenje radničke klase mora izvojevati sama radnička klasa;

da borba za oslobodjenje radničke klase nije borba za klasne privilegije i monopole, već za jednaka prava i dužnosti i za uništenje svake klasne vladavine;

da ekonomska potčinjenost trudbenika monopolistu sredstava za rad, tj. izvora za život, leži u osnovi ropstva u svim njegovim oblicima - u društvenoj bijedi, duhovnoj zakržljalosti i političkoj zavisnosti;

da je stoga ekonomsko oslobodjenje radničke klase onaj veliki cilj kome svaki politički pokret mora biti potčinjen kao sredstvo;

da su svi napori, upravljeni ovom velikom cilju, do sada bili bezuspješni zbog nedostatka solidarnosti izmedju radnika različitih grana rada svake zemlje, i zbog otsustva bratskog saveza izmedju radnika raznih zemalja;

da oslobodjenje rada nije lokalni, niti nacionalni, već socijalni problem svih zemalja u kojima postoji savremeno društvo, i čije rješenje zavisi od praktične i teorijske saradnje najnaprednijih zemalja;

da sadašnje budjenje radničke klase u naprednijim industrijskim zemljama Evrope, budeći nove nade, služi ujedno i kao svečano sprečavanje protiv ponavljanja ranijih griješaka i zahteva neodložno ujedinjavanje različitih pokreta koji su dosad postojali;

s obzirom na ukazane razloge, bilo je osnovano Medjunarodno udruženje radnika.

Ono izjavljuje:

da će sva društva i pojedine ličnosti koje mu pripadaju priznavati istinu, pravičnost i moralnost kao pravilo svoga ponašanja jednih prema drugima i prema svim ljudima, bez obzira na rasu, religiju i nacionalnost.

Da ono priznaje:

Nema dužnosti bez prava, ni prava bez dužnosti.

Upravo tu je vodeca uloga komunista, odgovrnost za borbu protiv kapitalistickih pijuna i kapitalistickog sistema.
Da bi se moglo krenuti u takvu borbu, treba biti pripremljen i podkovan znanjem. Danas je ta borba jos teza nego sto je bila ona 1940 godine.
No, borba za prava radnicke klase se moze samo zapoceti uz ucesce radnicke klase.

Da bi se radnicka klasa zainteresovala, moraju komunisti da skrenu paznju te radnicke klase na sebe. Akcijama u interesu radnicke klase. Vremana su se promenula pa je nacin borbe za prava radnicke klase potrebno prilagoditi uslovima na terenu.

Prvo sami komunisti treba da budu ujedinjeni i svesni da je u ovom trenutku jedino moguce nesto uciniti ako svi vuku sa iste strane strika.

Po tom pitanju jos uvek postoje nejasnoce i mi gubimo dragoceno vreme, a vremena je sve manje.

Valter